Imate loš dan... već nedeljama, a PMS razdražljivost se rastegla na nekoliko meseci. Granica koja razdvaja prolaznu krizu od depresije može biti zamagljena. Ali kada je jednom pređete biće vam potrebna pomoć, morate potražiti rešenje.

Dvadesetdevetogodišnja Jelena je doživela puno tužnih trenutaka u životu. Gledala je svog oca kako umire od raka, doživela izuzetno bolan raskid veze, imala nepodnošljivo stresne periode na poslu - a rezultat svega toga bili su, kako ih je ona nekad nazivala, „periodi depresije“. Ali sve to je bilo pre onoga što označava kao početak svog „crnog leta“.

„Našla sam se u stanju potpune klonulosti“, priseća se ona. „Počelo je tako što sam se sve vreme osećala umorno, a zatim je to preraslo u stalno samosažaljevanje bez pravog razloga. Posle svega što sam već doživela nisam mogla da shvatim zašto sam se baš u tom trenutku osećala tako loše. Uspela sam da se izborim sa tatinom smrću a da ne izgubim volju za životom, kao i milioni drugih ljudi, ali iz nekog razloga dve godine kasnije, prosto, nisam uspevala da se otrgnem od mračnog raspoloženja.“

„Usled toga sam krenula mentalno da mučim samu sebe. I najmanji neuspeh pretvarao bi se u promašaj ogromnih razmera, pa sam počela da mrzim samu sebe. Sopstveni život mi je delovao kao prava katastrofa i mislila sam da i svi oko mene to primećuju. Osećala sam se bedno zato što nisam bila u stanju da se nosim sa problemima kao sav normalan svet, pa sam zaključila da mora da su za moje emocionalno stanje krivi hormoni i da bi trebalo da prosto probam da se isplačem. Nisam želela da opterećujem tadašnjeg dečka, a definitivno nisam htela ni da se mama brine zbog mene, s obzirom na to da je još uvek jako tugovala za tatom.“

„Jednog petka uveče sam požurila sa posla kući, očajnički želeći da budem sama. Zatvorila sam vrata za sobom, sklupčala se na kauču i počela da plačem. Do ponedeljka sam bila u takvom stanju da nisam mogla da odem na posao. To je potrajalo više od nedelju dana - nisam se čak ni kupala, niti prala zube. Nisam bila u stanju ništa da stavim u usta i ignorisala sam telefonske pozive. Bukvalno sam se osećala kao da mi je glava ‘prikucana“‘ za jastuk. Na kraju se na vratima pojavila moja prijateljica, preteći da će provaliti ako joj ne otvorim. Čim je videla u kakvom sam stanju odvela me je kod lekara.“


Depresija je realnost
Na žalost, Jelena nije usamljena u svojim strahovima. Podaci govore da ovo najčešće psihijatrijsko oboljenje najčešće „napada“ žene. U okviru Instituta za psihijatriju KCS organizvana je teleapel služba kojoj se svi oni kojima je to potrebno mogu obratiti za pomoć svih 24 sata.

Nekim ljudima depresija „dođe i prođe“. Međutim, drugima predstoji svakodnevna borba sa „crnim psom“ - kako je depresivni Vinston Čerčil sasvim prikladno nazvao ovu bolest - ili smenjivanje perioda uspona i padova, što ozbiljno ugrožava kvalitet njihovih života a, u najgorim slučajevima, dovodi do toga da neki od obolelih podignu ruku na sebe, u pokušaju da se oslobode pakla u kome žive.

U današnje vreme nam već i letimičan pogled na štampu otkriva da čak ni oni kojima se čini da možemo da zavidimo na životu kakav vode nisu imuni na razorno dejstvo depresije. Robi Vilijams, Vinona Rajder, Dru Barimur, Šeril Krou, Danijel Džons, Sting, Dženet Džekson i Alanis Moriset su samo neke od poznatih ličnosti koje priznaju da pate od depresije.
Ironija je što izgleda da ni ljudi koji su svoj život posvetili tome da druge zasmejavaju nisu uvek i sami nasmejani. Nebrojeno mnogo komičara pati od depresije, uključujući Bena Stilera, Džona Kliza, Rozen, Džima Kerija, Robina Vilijamsa...

„Postoji jedna stara izreka koja kaže da kada bi se otarasili depresivaca, izgubili bi i najkreativnije ljude na svetu“, ističu psihijatri. „Činjenica je da mnoge kreativne osobe pate od depresije, ali broj depresivnih kreativaca je sasvim srazmeran njihovom učešću u ­ukupnom stanovništvu. Jedini razlog što znamo za njih je što su oni pod lupom javnosti i ne stide se da obelodane svoju bolest.“

Šta je uzrok tome što danas tako mnogo ljudi pati od depresije? Da li je život u današnjem društvu tako težak da ljudi to prosto ne uspevaju da podnesu? Ili ima nešto u vodi koju pijemo?

„U prošlosti su postojale snažne porodične i društvene veze, što je sve davalo izvestan osećaj sigurnosti“, smatraju psihijatri. „Danas su te norme izgubile na značaju, a posledica je osećanje usamljenosti i anksioznosti. Jedan od razloga što je problem depresije danas tako uočljiv je i to što se depresija smatra bolešću. Ranije je u većini porodica postojala poneka tetka ili rođak kome „nije bilo sasvim dobro“. Danas su nam na raspolaganju razni vidovi pomoći i nema razloga da se depresija skriva.“

Drugim rečima, depresija zahvaljujući obrazovanju i podizanju društvene svesti o ovom problemu više ne nosi žig srama. Tako poznate ličnosti ophrvane depresijom obznanjuju da pate od „hemijskog disbalansa“, a to je nešto što se može lečiti. Oni svoj problem ne doživljavaju kao nešto čega se treba stideti. I u pravu su. Društvo ne stigmatizuje obolele od dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, pa ne bi trebalo da „žigoše“ ni osobe koje pate od depresije.

Tužno je što jedna predrasuda o depresiji još uvek opstaje: pošto ova bolest pogađa emocije često se neosnovano smatra znakom neuspeha u životu. A pošto je jedan od simptoma depresije negativan doživljaj sopstvene ličnosti, i obolelima je vrlo lako da u to poveruju. Međutim, istina je da depresija ne bira, baš kao ni rak - iako i gentika može imati udela. Ako je bolest raka rasprostranjena u vašoj porodici, veća je verovatnoća da i sami obolite; nažalost, sa depresijom je isti slučaj.

Osećanje stida i depresija su na mnogo načina povezani, ne samo u vidu sramote što bolujemo od depresije. Mnogi oboleli duboko u sebi osećaju da nemaju pravog razloga da budu depresivni. Nisu ni zlostavljani ni pretučeni, nije im dijagnostikovana nikakva smrtonosna bolest, niti žive na ulici. Pa zašto se onda osećaju tako jadno?

Jelena to najbolje objašnjava: „Verovala sam da sam ranije u životu imala mnogo više poteškoća nego u periodu depresije, i prosto nisam videla razlog za depresiju. Smatrala sam da sam imala ‘normalno’ detinjstvo, ali danas shvatam da ono nije bilo tako savršeno i da je ostavilo neke ‘ožiljke’. Takođe uviđam i da nisam sebi dopustila da ožalim očevu smrt i da je to što sam hrabro gurala dalje samo naizgled potisnulo bol koji sam osećala. Ali pravi razlog za moju depresivnost je to što sam obolela od depresije - ništa drugo. Ne mora da postoji nikakav poseban razlog. Ova bolest može da pogodi bilo koga i bilo kad.“

Borba sa bolešću
Iako, osim prirodne reakcije na smrt voljene osobe, ozbiljnu bolest ili raskid veze, nema pravog razloga za depresiju - postoje rešenja. I to efikasna. Danas se depresija leči i nema razloga da patite. Za sve one koji su uronili u tamu depresije to je zaista razlog za slavlje.

Prvo što treba da uradite je da shvatite da imate problem i potražite pomoć. U Jeleninom slučaju za to je bila potrebna intervencija prijateljice. Depresivnim osobama je teško da održavaju veze sa ljudima, pošto je jedino što žele da se sakriju od sveta. U stvari, povlačenje i udaljavanje od prijatelja i porodice je jedan od najočiglednijih simptoma depresije. Zato, ako posumnjate da neka vama draga osoba pati od depresije, ostanite u kontaktu sa njom i pazite šta pričate.

„Mnogi ljudi upadaju u zamku da svoju depresivnu prijateljicu uveravaju kako će sve biti u redu i kako će se brzo izvući iz toga, a onda je povedu u kafanu da se provedu“. „A nema ništa gore od toga. Dobro je poznato da alkohol i droge imaju deprimirajuće dejstvo, pa se tako problem samo gura u stranu kao da i nije u pitanju ništa ozbiljno. A jeste ozbiljno. Ta osoba je bolesna. Najbolje što možete da uradite jeste da prosto budete tu za nju. Najviše ćete postići ako je ohrabrite na aktivnosti koje podstiču životnu energiju, recimo na prijatne šetnje u prirodi, ili joj skrenete misli sa njenih problema.“
Mnogim adolescentima je teško da prepoznaju da su depresivni. Puno mladih veruje da su promene raspoloženja i mračne misli prosto sastavni deo odrastanja, što u izvesnoj meri i jeste tako. Ali postoje načini da se razluči da li je u pitanju samo epizoda lošeg raspoloženja ili nas je ščepao taj zastrašujući „crni pas“.

„Često nam dolaze ljudi koji poslednjih 20 godina pate od depresije, a tek sada su to otkrili“, kažu psihijatri. „Šteta je videti da su dobar deo svog života proveli očajavajući, a nije moralo tako da bude.“

„Puno ljudi se stidi zbog stigmatizacije koja prati uzimanje lekova“, tvrde psihijatri. „Da vam je rečeno da treba da pijete lekove zbog visokog krvnog pritiska vi biste to i radili. A lekovi zaista pomažu. Mogu vas izvući iz te depresivne epizode i pomoći vam da ne upadnete u sledeću. Takođe bi trebalo da počnete sa kognitivnom terapijom, za koju je isto tako dokazano da pomaže kod depresije, a i tokom terapije će vam lekovi biti od pomoći.“

Treći, za osobu koja pati od depresije verovatno i najteži korak je da budete dobri prema samoj sebi. Okrepljujuće kupke, dobra ishrana, puno sna i vežbanja dokazano pomažu. Ali samo vežbanje nije dovoljno. „Joga je odlična za telo i duh, ali sama po sebi neće rešiti problem.“

Još jedan čest problem koji se primećuje kod mnogih mladih žena je negativan doživljaj sopstvenog tela. Želja da dostignu društveni ideal lepote, što je prosto genetski moguće samo malobrojnima, kod obolelih od depresije dovodi do daljeg razvoja „spirale samopreziranja“. Anoreksija, bulimija i depresija idu ruku pod ruku. A u slučaju da ne budu otkrivene i lečene mogu biti i smrtonosne. Jelena je čvrsto odlučila da živi život „punom parom“ i da za depresiju u njenoj budućnosti nema mesta.

Shvatila je da njeno takozvano „normalno detinjstvo“ to u stvari nije bilo (pre svega zato što tako nešto i ne postoji) i da je tokom većeg dela svog života potiskivala negativna osećanja povremenim opijanjem.

„Na neki način sam zahvalna svojoj depresiji“, razmišlja ona danas. „U vezi tako mnogo stvari sam se zavaravala. Sada imam daleko bolju kontrolu nad sopstvenim životom. Uvidela sam da mi ‘pomoć’ u vidu alkohola, nije pomogla da se osećam bolje. To je samo doprinelo da još manje volim samu sebe.“

„Mnogo je ljudi koji prave iste greške. Ja to viđam. Danas kada sretnem nekoga za koga pomislim da možda pati od depresije, ja mu ispričam svoju priču - da znam kako je to biti ophrvan depresijom; užasna beskrajna tama, očajanje i samoprezir. Mogu da ih pogledam u oči i iskreno kažem da sam sada srećna, što zaista i jesam. I, što je još bolje, da i oni mogu biti srećni. To je stvarno moguće.“

Da li ste depresivne?
* Najveći deo vremena osećale ste se vrlo neraspoloženo i jadno?
* Prestale ste da uživate u većini svojih uobičajenih aktivnosti?
* Izgubile ste ili dobile na težini ili vam se apetit smanjio ili povećao?
* Imale ste problema sa ­spava­njem?
* Osećale ste se usporeno, uznemireno ili preterano aktivno?
* Osećale ste umor i nedostatak energije?
* Osećale ste se bezvredno ili krivo zbog stvari zbog kojih nema razloga da vas grize savest?
* Imale ste poteškoća sa koncentracijom, razmišljanjem ili ste bile veoma neodlučne?
* Često ste razmišljale o smrti?

Ako ste u protekle dve nedelje iskusile nešto od navedenih situacija i odgovorile potvrdno na jedno od prva dva pitanja, plus na još neko od narednih pitanja, postoji verovatnoća da patite od depresije i da morate nešto pd hitno da preduzmete.

Nekoliko pogubnih mitova o sreći
Ne znamo da li nam više pomažu ili odmažu vodeći nas u dugotrajnije nezadovoljstvo, ali je svakako dobro znati sledeće:

* Šoping ni(je) jednako sreća. U pitanju je jedna od najvećih zabluda. Zadovoljstvo je samo kratkotrajno i upravo zbog toga mi uvek želimo još i još (pametno zamišljena zavisnost). Fokusirajte se na ono što imate, a ne na ono što vam još treba, ako imate imalo milosti prema vašem novčaniku.
* Sunce je izvor sreće. Tačno je da lepo vreme pozitivno utiče na raspoloženje, ali da nije kiše, vetra, hladnoće ne bi znali da cenimo sunčane dane. Da nije lošeg ne bismo znali da prepoznamo dobro. Kišni dani takođe mogu da budu veoma inspirativni. Ušuškajte se, knjigu u ruke, dobar film i sanjarite...
* Money doesn´t make the world go round. Teško je poverovati onda kada ste opterećeni još jednom ratom kredita i hroničnom besparicom na kraju meseca, ali ma koliko zvučalo kao fraza moramo da ponavljamo sebi: zdravlje je, ipak, preče!
* Biću srećna ako & kada... postignem određeni cilj. E, pa, nije baš tako. Jednom kada nešto ostvarimo, po pravilu sebi postavimo novi cilj i tako unedogled. Zašto ne bismo uživali danas, a ne ‘ako’ i ‘kada’? Dovoljno vam drugi postavljaju uslove. Nemojte to činiti i same sebi!

Izvucite se iz depresije, bez hemije!

Suočite se sa bolom, družite sa drugim ljudima i svaki dan preduzmete makar jedan pozitivan korak ka svojoj sreći
Depresija je upozorenje da nas nešto u našim životima čini nesrećnima i da moramo nekako delovati po tom pitanju, napominje Rima Rudner, autorka knjige “Kako postati srećan”. Kad ste deprimirani, niko ne želi da bude s vama, što, naravno, vodi u još dublju depresiju, jer tako postajete još usamljeniji. Ako se predate tim tamnim oblacima, oni sve više rastu. Ako odaberete sreću, morate se boriti s tamnim oblacima i zameniti ih suncem. Evo šta predlaže autorka knjige, a prenosi “tportal.hr”.
Zdravlje
Učinite bilo šta pozitivno da skrenete misli od nesreće!

Dajte sami sebi 24 sata

Priuštite sebi ceo dan tokom kojeg se možete valjati u patnji svoje depresije i osećati se jadno. Poenta je da nakon 24 sata više ne smete da budete deprimirani. To ne mora nužno da znači da je razlog depresije nestao, nego samo da ste se dovoljno odmorili jer vam je depresija već dovoljno pokvarila život.

Pronađite izvor

Ako ne možete tačno da odredite razlog zbog kojeg ste deprimirani, trebalo bi da se posavetujete s psihijatrom koji može odrediti da li je vaša depresija hemijska i/ili hormonalna i da li se može lečiti uz pomoć lekova. Depresija je vaša reakcija na određeni događaj ili situaciju. Pokušajte da shvatite šta vam je potrebno da biste zaustavili bol. Morate utvrditi izvor bola da biste ga mogli izlečiti.

Sve zapišite

Najdelotvorniji način prevladavanja depresije jeste da se pismeno izrazite. Izrazite svoje misli, boli i strahove. Tako ćete bolje razumeti šta ste osećali ili još osećate, te će vam to pomoći da utvrdite izvor svoje patnje.

Gledajte napred!

Krenite dalje,

Doslovno prisilite sami sebe da telefonirate i zvučite srećno i puni energije. Prisilite sebe da se odenete, izađete napolje i budete s drugim ljudima. Učinite bilo šta pozitivno da skrenete misli od nesreće.

Rešite svaki problem

Svaki problem koji uzrokuje depresiju odmah rešite. Neki od problema ponovno će se pojaviti. Kad god se problem ponovno pojavi, pozabavite se njime najbolje što možete. Nikad ne dopustite da se problemi gomilaju, jer će vam to postati previše naporno.

Družite se

Pozitivna interakcija s drugim ljudima pomoći će vam da pobedite depresiju. Ponekad samo jedan pozitivan potez može učiniti da tamni oblaci nestanu.
Vežbajte
Redovna vežba dobra je za nervni sistem i pomaže poboljšanju moždane aktivnosti. Smanjuje stres, popravlja raspoloženje i pomaže vam da bistrije razmišljate.

Hemijska i/ili hormonalna depresija (90% žena pati od ovog vida depresije)

Kraći i hladni dani više smetaju ženama nego muškarcima, pokazalo je najnovije istraživanje. One su, u većoj meri nego muškarci, podložnije takozvanom "zimskom bluzu" ili depresiji karakterističnoj za najhladnije godišnje doba, rano proleće i kasnu jesen.

Bezvoljnost, tuga, pad energije... su česti pratioci zime, a istraživanje je pokazalo da te simptome češće pokazuju žene nego muškarci. Takođe, tokom takozvanog "zimskog bluza" one imaju povećanu žudnju za određenom vrstom hrane, naročito ugljenim hidratima.

Zanimljivo je da već devojčice od 13 godina prijavljuju sezonsku depresiju. Studije pokazuju da u odraslom dobu žene imaju četiri puta veću šansu da pate od depresivnih sezonskih simptoma nego muškarci.

"Razlika u učestalosti obolevanja najveća je tokom plodnih dana, što ukazuje na to da i hormoni u određenoj meri utiču na to", kaže za "Hafington post" dr Ketrin Šarkej, profesor medicine i psihijatrije Univerziteta Braun.

Ona je objasnila da u menopauzi dolazi do opadanja osetljivosti na sezonsku depresiju, što se takođe može objasniti variranjem hormona estroegena i progesterona kod žena.

Iz toga se može zaključiti i to da promena godišnjih doba deluje i na plodnost žena. Žene lakše ostaju trudne u proleće i jesen, nego zimi ili tokom leta.

Istraživanje koje je obuhvatilo 305 žena podvrgnutih vantelesnoj oplodnji, pokazalo je da je najmanje začeća bilo tokom zime, a najviše u proleće.

Ženski biološki sat je osetljiviji i više reaguje na promene u ciklusu mraka i svetla nego muški. Melatonin, na primer, poznat kao "hormon tame", se luči sa 80 minuta razlike u zavisnosti od godišnjeg doba, dok je kod muškaraca ta razlika do 20 minuta. Za razliku od žena muškarci sintetišu hormone kortizol, steroidni hormon koji uzrokuje povećanje uzbuđenosti, te estron, prostaglandin i oksitocin koji poboljšavaju raspoloženje, isto tako i tireotropin, melatonin, pa čak i seratonin – verovatno najpoznatiju antidepresivnu neuroprenosnu hemikaliju iz tog razloga su manje podložni depresiji.

Postavlja se pitanje zašto je tolika razlika u nivou hormona između muškaraca i žena. Odgovor se nalazi u samoj evoluciji, jer najveći procenat ovih hormona se nalazi u semenoj tečnosti muškaraca. Sam smisao je u ponovljenim sexsulnim odnosima i razmeni hemikalija koje popravljaju raspoloženje, povećavaju privrženost, podstiče spavanje i imaju efekat antidepresiva. Ovo objašnjava vezivanje partnera na duži period.

Rezultati studije koja se bavila sezonskom depresijom kod žena pokazali su da žene koje imaju stalnog partnera i praktikuju redovan sex bez zaštite su u mogućnosti da absorbuju potrebne hormone preko sluznice vagine. Ovo su dobre vesti za one koji su u monogamnom odnosu, ali ako nemate stalnog partnera, ipak ne bi trebalo da se odričete kondoma. Postoje verovatno i drugi načini da popravite raspoloženje, ali ne postoji bolja zaštita od polno prenosivih bolesti od i kontraceptivnog sredstva od prezervativa, zato se postavlja pitanje može li sličan učinak nastupiti i kod oralnog seksa. Studija je pokazala hormoni iz sperme uspešno prolaze kroz probavni trakt i da se apsorbuju već kroz sluznicu usta i ždrela.

Sperma je sastavljena od idealne kombinacije malih količina hemikalija koji na ženski mozak deluju poput najfinije prirodne droge. Zato je jedan od zaključaka ovog istraživanja da bi dame koje redovno vode ljubav bez kondoma sa svojim stalnim partnerima po pravilu trebalo da budu manje depresivne od žena koje nisu u mogućnosti da na ovaj način uživaju u životu.

Štaviše, merenjem cirkulacije semene plazme u telu ispitanica, pokazalo se da su promiskuitetne dame koje često menjaju partnere s kojima spavaju s kondomom podjednako sklone depresiji kao i žene koje se u potpunosti uzdržavaju od seksa ili one koje su u monogamnim vezama, ali i dalje koriste prezervativ.

Konačni stav naučnika jeste da za ženu nije dovoljno samo da ima redovan seks i doživljava orgazme, već da glavni okidač za sreću predstavlja protok semene tečnosti voljenog muškarca njenim telom. Gore pomenuti hormoni pronađeni su u krvi žena, koje su učestvovale u istraživanju, nekoliko sati nakon ejakulacije.

Da li se može stvoriti zavisnost?

Zašto ljudi uzimaju droge? Uglavnom zato što proizvode osećaj zadovoljstva. Šta se događa kada pokušaju da prestanu da ih uzimaju? Suočavaju se s veoma neprijatnim simptomima apstinencijalne krize. S obzirom da su antidepresivi psihoaktivne supstance, pacijenti razvijaju toleranciju i zavisnost na njih. Ukoliko prestanu da ih uzimaju, simptomi depresije se vraćaju, i to po pravilu u težem obliku nego pre uvođenja terapije antidepresivima.

Ako je sperma antidepresiv, može li žena postati zavisna od nje i pasti u apstinencijalnu krizu ukoliko ne uzme „terapiju“?

Verovali ili ne, dobar deo evolucionih psihologa odgovorio je na ovo pitanje potvrdno. Sam Galup autor studije koja barata podatkom da žene koje su bile u dužim vezama i upražnjavale seks bez kondoma, nakon raskida ili razvoda, duže i teže pate u poređenju sa ženama koje su bile u sličnim vezama, čiji su partneri redovno koristili kondom. Osim toga, tvrdi isti autor, apstinencijalna kriza ih goni na brže pronalaženje novog (seksualnog) partnera.